Nisam ja razbio šalicu, sama je pala

Nije da se sećam jer sam bio jako mali, ali su mi toliko puta ponovili da imam osećeaj da je to i moje sećanje.

– Jesi ti razbio šalicu?
– Nisam!
– Kako nisi kada tu nema nikoga osim tebe!?
– Pa sama je pala.
– A ti nisi ništa radio?
– Pa ja sam je samo malo ‘ako dodirnuo i onda je ona sama pala.

Mislim da na ovom svetu nema ništa toliko iskreno kao što su mala deca.
Još nisu naučila da lažu.

Kada god se toga setim, pomislim kako se skoro ništa ne dešava samo od sebe.
Neko je morao malo da gurne tu šalicu da bi se pomerila…i pala je na kraju.

Interesantno je da ako klinac ne prizna baš iz prve, koliko je tek teško odrasloj osobi da priyna nešto.

Isto kao što je neko gurnuo šalicu, neko je morao i mene da gurne da se pokrenem.

Da, neko je morao da utiče na mene.

Da Borko nije toliko pričao o frilensingu i savetovao me u početku, nisam siguran da li bi ikada zagazio tim putem.

Da Todor nije krenuo da čeprka po WordPress-u zbog sajta za nekrtetnine i stalno mi pričao kako je super i kako je lako, ne znam kad bi se i da li bi se ja zainteresovao da radim sa WordPress-om.

Kada je većina ljudi oko mene govorila da nađem stalan posao, Ceca je verovala u to što radim – to je bio veoma jak vetar u leđa.

Obratite pažnju sa kime se družite, jer isto tako kao što neko može da Vas pogura da poletite, isto tako može i da Vas povuče za sobom da tonete zajedno.

 

 


Nema komentara za sada

Ostavite odgovor


Nisam ja razbio šalicu, sama je pala

by Milenko R. time to read: 1 min
0